martes, 29 de diciembre de 2015

BOŽIDAR BREZINŠČAK BAGOLA [17.834] Poetas de Croacia


BOŽIDAR BREZINŠČAK BAGOLA 

(Vrbinšica, Hum na Sutli, Croacia  1947) -  poeta, prosista, ensayista, traductor.

Es profesor de la teología y la filosofía. Traducciones del esloveno y alemán. Es miembro de la asociación de escritores croatas.

Miembro de la HSS -una de 22 de octubre 1998 .. Fue vicepresidente del municipio y, a continuación, se convirtió en el alcalde de Hum na Sutli.

Es presidente Hrvatskozagorskog sociedad literaria.

Obras en Croata 

Zahvala (u " Sto hrvatskih pisaca '92. ")

Colección de poemas

Bjegunac svete uspomene , 1971.
U ime pračovjeka , 1983.
Sve hladnija svanuća , 1984.
Staklo u nama , 1990.
Zapisi jednog bogoslova , 1994.
Između sumnje i predanja , 2007.
Moja duša s tobom , 2012.
Humske popeifke , 2013.

Cuentos

Razdruživanje , 1992.
Em smo Horvati , 2008.

Novelas

Traganje za samim sobom , 1980.
S one strane Dunava , 2002.
Nadgrobna svjetlost , 2006.


Obras en Esloveno

Colección de poemas

Samoobsodba , 1974.

Libros de viajes, registros, poemas y memorias

Moje slovenske izskušnje , 2003.

Premios y reconocimientos 

3. nagrada za esej na 1. Susretu hrvatskoga duhovnoga književnoga stvaralaštva Stjepan Kranjčić za esej Sam svoj dokaz 
1. nagrada za pjesništvo na 2. Susretu hrvatskoga duhovnoga književnoga stvaralaštva Stjepan Kranjčić za pjesmu Podmilačje 
2. nagrada za esej na 3. Susretu hrvatskoga duhovnoga književnoga stvaralaštva Stjepan Kranjčić za esej Slažem se i supotpisujem




(Traducción de Željka Lovrenčić)


EL BOSTEZO DE LA SOMBRA
(Zijev hladovine)

el gorjeo del pájaro olvidado
la hormiga pisada bajo del banco
el susurro dulce

la gitana con un ratón blanco
vende la dicha de alguien

los enamorados esconden sus mejillas

el poeta eclipsa la mentira
muerde los bancos abandonados
gime en la oscuridad voluptuosa
engaña las manos sangrientas

se perdió en las ortigas
maravillado por la nueva verruga




LA VIDA CON LA MUERTE 
(Život uz smrt)

temblor moribundo
ni el crujido de la cama ni de las ventanas
las palomas disfrutan las migas
todos nosotros mirándose a sí mismos
gritaremos sobre la carroña el joven de la manzana pelada
parecido al visitante diario

¿dónde están tus colmillos de la muerte?
¿ desdentada engañas al mundo?
éxito sobre el hombre derrotado
después del amor compartido
quedan los celos
la vida amarga insípida
el hombre desalentado
dios mudo



AL ÚNICO
(Jedinome)

en mis manos nada
fuera del bostezo pérfido de la muerte

en algún lugar lejano al amanecer
saludan las estrellas presintiendo quizás
un sublime romper de la nada

y… nada a nadie

sus sillones están cubiertos de seda
el perturbar de la consagrada añoranza eterna
pudo romper brutalmente el placer



A NOMBRE DE MAÑANA
(U ime jutra)

padre
me llamaste
a la peregrinación común

multitud hambrienta
demasiado amarga para los años vergonzosos

fui forzado
a mirar fijamente
 la santidad del voto
testigo de los deseos ardientes
del querer apasionado

todo el enigma
de los nudos terrestres
queda en mí



GRITO DEVUELTO
(Vraćeni krik) 

hogueras de bisabuelos
predecesores en las hogueras
la venganza de las hogueras
amigo junto a la hoguera

mañana arrebatada
de la dad sin digerir
a pesar de la nostalgia
la crueldad del conocimiento
enojo insalubre

juego o desliz

¿quién alza el precio?
muerte para la lágrima helada     
brindis a nombre de los vivos
dejar a los muertos
el misterio de la oscuridad
  


LO VERDOSO DE LA DUDA
(Zelenilo sumnje)

todos aquellos que pasan despreocupadamente
se parecen a la gente aunque constantemente están
rechazados el autómata busco la palabra pisada
justo aquella con la que fue condenado
omitir el signo de interrogación

hace tiempo tenía amigos muy
flexibles en el juego de las sombrillas
esta mañana en vano busco el orden de
su huida y de ninguna manera puedo convencerme
del enfriamiento de sus anhelos halagüeños     

superar a sí mismo significa ser para siempre pequeño
 justificarse delante de los pantalones rotos
desesperar a causa del diente dorado
desdeñar la cama sin el jergón de sueños
medio dormido en pequeñeces

¿ me dará alguien una cachetada y
constatará que soy sordo?
quizás no temería por los transeúntes
o se trata del sencillo juego
de la noche con las estrellas de esmeraldas
en los pechos de plomo de una obrera  



EXPULSO AL EXTRANJERO
(Izgonim tuđinca)    

porque nunca soy yo mismo
conmigo y  mi amigo
con el pecado y las oportunidades
con canciones y bromas

grítenme gente piadosa
traicionada por el silencio roto
maldita por el bocado
maldecida con el vagar

dios y animal
animalizado dios  
te comes a si mismo

mientras los invitados cantan
abrazados mudos
furiosos y lívidos      
  
De la colección poética: Entre la duda y la entrega /Između sumnje i predanja 




PODMILAČJE
(svetište svetog ivana krstitelja)

pod milim bogom
glas onoga koji viče u pustinji
ispunja mi uši nečujnom paljevinom

znam da je svetište do temelja izgorjelo
vidim kako se na živoj stijeni gradi novo

pijem pitku vodu proroka i krstitelja
prizivam imena bosanskih ujaka

pozlatila se bosna srebrena
utihnuli kraljevski gradovi 
srebrenik bobovac jajce
živnula nada u meni
sva u kostrijeti

                          ( 1. nagrada na 2. susretu hrvatskoga duhovnoga književnog
                             stvaralaštva „Stjepan Kranjčić“, Križevci 2010. ) 




GUMA ZA ŽVAKANJE

srednjoškolci u tramvaju 
pucketaju gumom za žvakanje
srećom nemaju pojma kako je to
kad te iza uredskih šaltera
žvaču osorne činovnice

mladež se zabavlja
kako dolikuje mladosti
volio bih da im odrastanje
potraje u veselju i radosti
daleko od šljama demokracije

u društvu razigrane mladeži 
vozim se tramvajem na mjerenje
krvnog tlaka i postojano odolijevanje
nepristojnom načinu žvakanja
u prepunoj čekaonici



HLADNE KUĆERINE

                                       gustavu krklecu 

odjednom zastaneš na putu
osjetiš snažan žubor života
svu draž zagorskih voćnjaka

pijetao te pozdravlja s naherena plota
mačak podvio rep na orahovoj grani
ali nigdje djeteta koje ti radosno
domahuje ispruženom rukom

promatraš hladne kućerine
stravičan zijev u proljetno jutro
pitaš se čemu tolika raskoš prirode
bez dječjeg smijeha na puteljcima

pjesniče opijen divljom ružom
više se ne vraćaš u bakin svijet
nemaš kome ubrati cvijet




DOMOVINSKI RATNICI NA PLAŽI

neki u kolicima
neki bez jedne i druge noge
neki s pratnjom neki sami
na ljetovanju u zaostrogu
fra andrije kačića miošića
do nogu starca milovana
koji rodu pismaricu dade
s korabljicom da mu vida rane

promatraju more kako se pjeni
oko njihovih osakaćenih tijela
osjećaju kako voda i sol
ublažuju njihovu bol

potamnjeli od ideala
potišteni zbog junaštva
prepoznaju se u osobnom jadu
pred silnom golotinjom na plaži




GORNJOGRADSKI SPOMEN

                                 antunu gustavu matošu

na ponovljenom putu
od cmroka do banskih dvora
osvrćem se jurjevskom ulicom

djevojko što zatvaraš prozore
ne zaboravi plahe obrise
davnih bjegunaca

oni su također ludovali
olovnom tmurnoćom izvan čela
potreseni opijeni prezirani

uvjereni i pomalo nevjerni
pogledom neoprostivi
ljubavlju izgladnjeli



POSVE TUĐI I NEMOĆNI

                                     vesni parun

jednom smo se doista sreli
otkrivali gradove i mostove
imenovali brodove po želji
obilazili slavne grobnice

sve slađi sve draži
sve stariji sve blaži

sve dok jedno drugom
nismo postali neznanci

više nismo ovisili o promjeni
više nismo odlučivali o sebi
posve tuđi i nemoćni
neoprostivo svoji



OPROŠTAJ NA VALENTINOVO
                                    
  u spomen goranu sekušaku

godinama je na dan zaljubljenih
kupovao ruže i razne slatkiše
da ljubavi bude što više

u dvadeset i petoj godini
oženio se i stvorio sretnu obitelj
postao brižan roditelj

radovao se svojoj ženi i dječici
starijem sinu od pet godina 
i mlađem od pet mjeseci

svatko od nazočnih na sahrani
pitao se čemu oproštaj na valentinovo
s mladićem koji nije navršio ni tridesetu

godinama je na dan zaljubljenih
kupovao ruže i razne slatkiše
da ljubavi bude što više





NISAM SPREMAN ZA IZBORE

nisam spreman za izbore
iako je mnogo lakše birati 
druge umjesto sebe 

htio bih se vratiti izvoru 
ali u sebi nalazim same močvare 
prerastam žabokrečinu

mulj budućnosti 
hranim se takozvanim prijateljima 
ne prija mi cigareta uz kavu 

sputavaju me jutarnje vijesti 
svrabljivost razuma i strasti
plakati ratobornih poruka




TVRDALJ PETRA HEKTOROVIĆA
 (stari grad na otoku hvaru)

tvrdalj je očevina 
dom i gizdav perivoj 
vrline i sposobnosti 

tvrdalj je mjesto spoznaje
da ne spasava ni bogatstvo
ni slava ni ljepota ni dob

tvrdalj je mjesto divljenja
dubokoj vjeri i lijepoj stvarnosti
pjesnički mudrom življenju

tvrdalj je mjesto opomene
da valja misliti na posljednje stvari
jer bježe dani nepovratnim tijekom




IŠČEKIVANJE

život i smrt
nikad nisu tako blizu
i nikad na većoj razdaljini
kao  na operacijskom stolu
pod narkozom

voljena supruga i majka
ne zna za sebe ni za ekipu oko stola
sva je u instrumentima i rezovima
sva u našem iščekivanju buđenja
uzdaha i blagog osmijeha

uvijek se životu radovala
životom se zaklinjala život rađala
za obitelj živjela i cvijeće sadila
stoga zaklinjemo živog boga
da nam takva i ozdravila



KEMOTERAPIJA

nekad se ta riječ
izgovarala sa suzom u očima
kao da je došao kraj tjelesnim moćima
kao da je suvišna volja za životom
kao da je smrt jedini miraz
otrpljenih muka

danas me najdraža uvjerava
kako je to samo jedan od načina
samo jedan od ljekovitih začina
koji doduše ubija zdravo i nezdravo
ali ipak pojačava slabašnu nadu
u povratak ispod slavoluka

nema veće radosti od ove
kad mi nakon kemoterapije
junakinja kojoj bolovi tek predstoje
priča kako joj se nekud putuje
kako bi sa mnom u dubrovnik
do babina kuka



VINKOVAČKE JESENI

u satima prijepodnevnim
sjedili smo na klupi u ružičnjaku
poklanjali jedno drugom ostatke
ruža procvalih i uspomene
s bračnih putovanja

oko podneva 
sjedili smo ispred televizora
pratili prijenos vinkovačkih jeseni
neopisivu raskoš narodnih nošnji 
pred kojom su bolovi u crijevima
tek prolazni madeži ljepote

poslije odgledane svečanosti
zagrli me žena nad ženama 
i poželi da iduće godine
otputujemo u vinkovce



SVE ĆEMO IZDRŽATI

moja najdraža
reče mi vidljivo potresena
kako su markeri u porastu

propisali joj novu terapiju
zloćudne stanice nisu dotučene
slušao sam sav u strahu

uza sve to morao sam joj priznati
da ću za koji dan ostati bez posla
kako su to najavili nadređeni

budi hrabar i uspravan
zaklinjala me pouzdana tješiteljica
moja bolest je u božjim rukama
otkaz ostavi njihovim mukama
sve ćemo nas dvoje izdržati



KNJIŽNICA

knjižnica je moj
otok s nebrojenim uvalama
ugrožen mrakom sa svih strana

knjižnica je moje
blato u samom srcu otoka
optočeno zlatom svetog kaleža

knjižnica je moj
zatvor koji mrak u svjetlo pretvara
moja samostanska ćelija

knjižnica je zbroj
mojih nemira i mojih otpora
na žrtveniku ufanja i ljubavi

knjižnica je moj
posao i svakodnevna muka
moj spokoj i vela luka



KIŠA U BREZIKU

iz oblaka ne baš crnih
odjednom je pala kiša
na breze opuštenih grana
ispod kojih smo jedno drugom
otkrivali svoja srca očarana

tek poneka kap kiše
pala bi na ruke nam gole
koje smo jedno drugom pružali
usrećeni neodoljivom željom
za najslađim poljupcem

kiša u breziku
nije zapravo ni padala
oblaci se rasuli nebom
a nas dvoje ispod breza
ostali u ljubavnoj priči



No hay comentarios:

Publicar un comentario en la entrada